Иницијатива- достављена Министарству здравља и социјалне заштите
Дана 05.06. 2019.године одржанан је састанак између Занатско-предузетничке коморе Републике Српске и Министарства привреде и предузетништва. Том приликом Занатско-предузетничке коморе, упознала је ово министарство са проблемом који предузетници имају код остваривања права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад. Суштина овог проблема заснива се на чињеници да предузетници који су привремено неспособни за рад дуже од 30 дана не могу остварити право на накнаду плате за вријеме одсуства са посла. Као потврду за своје наводе, Занатско-предузетничка комора РС уручила нам је акт Фонда Здравственог осигурања Републике Српске број:06/048-2010-1/19 од 15.05.2019.године. У наведеном акту констатује се да предузетник, који послује у виду основног занимања, није у радном односу и да нема плату, због чега не може остварити право на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад.
За ово министарство подпуно је неприхватљиво изнесено становиште Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
Наиме предузетници који послују у виду основног занимања у обавези су да се пријаве у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса. У складу с тим ова лица иако нису у радном односу , имају својство самозапослених особа. На основу тог својства, ови предузетници обвезници су свих доприноса из Закона о доприносима (Службени гласник Републике Српске”, број 114/17), као и остали радници у Републици Српској.
На основу чињенице да су предметни предузетници обвезници свих доприноса у цјелости, неспорно је да би требали имати у потпуности и сва права која проистичу из плаћања доприноса.
Чоњеница да предметни предузетници немају плату, не би смјела утицати на ускраћивање права на новчану накнаду за вријеме привремене неспособности за рад. Ако би се одржало становиште Фонда здравственог осигурања Републике Српске, несумљиво је да би се према предметним предузетницима примјењивала двострука правила. Прво правило важило би за ситуацију када треба платити доприносе.У тој ситуацији ови предузетници плаћали би пуну стопу доприноса од 12% на здравствено осигурање. Са друге стране , када ови предузетници требају остварити права по Закону о здравственом осигурању (,,Службени гласник Републике Српске”, бр.18/99,51/01,70/01,51/03,17/08,1/09,106/09 и 110/16) , а иако су платили пуне доприносе на здравствено осигурање, не допушта им де да имају нивчану накнаду за вријеме привремене неспособности за рад. На основу описаних ситуација, јасна је селективност у приступу према предметним предузетницима, коју је потребно измјенити.
Слиједом изнесеног а на основу начела правичности и правне сигурности, једино правилан и законит начин поступања је признавање предметним предузетницима права на новчану накнаду за вријеме привремене неспособности за рад која траје дуже од 30 дана.
Као птврду тезеовог министарства наводимо суштински идентичну ситуацију од прије три године, када су предузетнице имале проблем да остваре право на накнаду плате за вријеме породиљсог одсуства. И тад као и у предметној ситуацији, проблем је настао јер предузетнице немају плату, па је Јавни фонд за дјечију заштиту постављао питање шта се сматра и како се утврђује накнада нето плате, коју остварује предузетница за вријеме коришћења породиљског одсуства.Поводом овог проблема, дана 08.07.2016.организован је састанак у просторијама Министарства финансија, којем су присуствовали представници наведеног министарства, Министарства здравља и социјалне заштите, Јавног фонда за дјечију заштиту и ранијег Министарства индустрије, енергетике и рударства, данас Министарства привреде и предузетништва . У току дискусије, представник овог министарства предложио је да се минимална основица за плаћање доприноса, која је прописана Законом о доприносима, сматра као бруто плата предузетнице и да се из те основице/бруто плате утврди и износ новчане накнаде за вријеме коришћења породиљског одсуства. Изнесени приједлог је прихваћен, а што је и исказано у акту Министарства Финансија број:06.05/020-835/16 од 14.07.2016. године.који је достављен у Министарство здравља и социјалне заштите.Послије тога , предузетнице које су на породиљском одсуству нису нимале проблема да остваре новчану накнаду код Јавног фонда за дјечију заштиту.
Нарочито истичемо да и нови Закон о дјечијој заштити (Службени гласник РС”, бр.114/17 и 122/18) користи појам -плата код навођења права која припадају за вријеме породиљског одсуства.
Дакле на примјеру предузетница породиља потпуно је видљива потреба промјене становишта Фонда здравственог осигурања Републике Српске, у у правцу допуштања да предметни предузетници могу остварити право на новчану накнаду за вријеме привремене неспособности за рад која траје дуже од 30 дана.
Слиједом свега изнесеног, обраћамо вам се као обрађивачу Закона о здравственом осигурању и органу који обавља управне послове у вези са здравственом заштитом, да заузме став о питању исплате новчане накнаде за предузетнике који послују у виду основног занимања, а у стању су привремене неспособности за рад дуже од 30 дана.